Torta je tradicionalno bila i ostala poznata kao hrana za razna slavlja, rođendane, venčanja i proslave.
Zanimljivo je da je granica između torte i hleba nejasna, te da se smatra da je preteča torte zapravo tvrdi hleb čiji su sastojci zob, ječam, so i voda.
Rimljani su ovoj mešavini dodavali jaja i med, dok su drevni Egipćani zaslužni za otkrivanje osobina kvasca koji podiže testo.
Reč ‘’torta’’ u engleskom jeziku pojavila se u srednjem veku, kada je ova poslastica bila pravljena od namirnica kao što su sušeno voće, orašasti plodovi i đumbir.
Nutritivna vrednost torte na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 371 kCal |
| Proteini | 5 g |
| Ugljeni hidrati | 53 g |
| Šećeri | 20 g |
| Vlakna | 1,6 g |
| Masti | 15 g |
| od kojih zasićene | 5 g |
Koliko kalorija ima torta?
Torta se svrstava u namirnice bogate kalorijama.
Broj kalorija u 100 g prosečne čokoladne torte iznosi oko 371, mada ta cifra može biti znatno veća.
Većina kalorija u torti potiče upravo od dodatih masnoća i šećera, zbog čega odabirom vrste i količine ovih sastojaka možeš da regulišeš broj kalorija u torti.
Koliko torta ima proteina?
Torta svakako nije namirnica koja može da se pohvali visokim sadržajem proteina, iako sadrži malu količinu ovog makrosa.
Kao što vidiš u tabeli, 100 g torte sadrži oko 5 g proteina.
Glavni izvori proteina u torti su jaja i mleko, dok nešto manji procenat proteina u torti odlazi na često korišćene orašaste plodove.
Koliko torta ima ugljenih hidrata?
Torta se ubraja u namirnice bogate ugljenim hidratima.
U 100 g čokoladne torte može se pronaći oko 53 g ugljenih hidrata, od čega 20 g čine šećeri.
Pored mleka i jaja, brašno i šećer glavni su sastojci torte, i predstavljaju odličan izvor ugljenih hidrata koji tvom telu, mozgu i mišićima daje energiju.
Koliko torta ima masti?
Torta zaista obiluje mastima, budući da se u njenom sastavu nalaze margarin, maslac ili suncokretovo ulje.
Porcija od 100 g čokoladne torte sadrži oko 15 g masti, od čega 5 g odlazi na zasićene masti.
Zavisno od vrste torte o kojoj se radi, udeo masnoće u njoj može da varira, i da bude iznad ili ispod navedenih vrednosti.
Koliko torta ima vlakana?
U 100 g torte može da se nađe oko 1,6 g vlakana.
Važno je istaći da kod voćnih torti taj sadržaj može da bude i znatno veći.
U najpopularnije voće koje se koristi za pripremu voćnih torti spadaju ananas, bobičasto voće i jagode, namirnice koje su poznate kao odlični izvori vlakana.
Uticaj torte na zdravlje
Premda je torta neizostavan deo većine proslava, imaj na umu da torta najčešće sadrži puno šećera i masti.
Jedno istraživanje pokazalo je da postoji veza između dela mozga i nagona za impulsivnim unosom torti i slatkiša.
Isto istraživanje potvrdilo je da je spomenuta beza posledično povezana sa prejedanjem i gojaznošću.
Često konzumiranje hrane kao što su torte i kolači, može dovesti do pojave hroničnih upala, dijabetesa i srčanih problema.
Ipak, pojedini stručnjaci veruju da povremeno konzumiranje torte nije ‘’opasno po život’’.
Recimo, ako radiš na izgradnji mišićne mase, unos parčeta torte pre treninga može te brže dovesti do cilja, zahvaljujući unosu proteina i ugljenih hidrata.
Primera radi, jaja i mleko iz torte ubrajaju se u namirnice bogate kalcijumom i proteinima.
Ukoliko se, pak, desi da imaš problema sa varenjem, onda ti preporučujemo da u svoju ishranu povremeno uvrstiš tortu ili kolače napravljene od voća.
Uticaj torte na kilažu
Teškl je dovesti u vezu tortu i kilažu, a da ta veza ima pozitivnu konotaciju.
Kao što možeš da pretpostaviš, ukoliko vodiš računa o svojoj telesnoj težini, torta je ona vrsta hrane koju treba da zaobiđeš.
Budući da je bogata kalorijama, mastima i veštačkim šećerima, čest unos torte najčešće će podstaći gojenje.
S druge strane, ukoliko povremeno konzumiraš malo parče torte, to ne bi trebalo negativno da utiče na tvoje telo.
Tvoj OneFit
