Maslac je mlečni proizvod koji se dobija izdvajanjem molekula masti iz mleka, sastoji se uglavnom od masnoće i vode, i za dobijanje 1 kg maslaca potrebno je od 20 do 25 litara mleka.
Iako je maslac uglavnom bledo-žute boje, njegova boja može biti i intenzivnija, što ukazuje na to da je napravljen od organskog mleka krava, koje su putem ishrane unele puno karotena.
Do skoro je najveći proizvođač maslaca bila Indija, zemlja u kojoj je krava sveta životinja, a odnedavno su primat u proizvodnji maslaca preuzele Sjedinjene Američke Države.
Zanimljivo je da Indijci prave poseban maslac, poznat pod nazivom ghee, koji ima neograničen rok trajanja, slično onom koji ima i med.
Nutritivna vrednost maslaca na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 717 kCal |
| Proteini | 0,85 g |
| Ugljeni hidrati | 0,06 g |
| Šećeri | 0,06 g |
| Vlakna | 0 g |
| Masti | 81,11 g |
| od kojih zasićene | 50,489 g |
Koliko kalorija ima maslac?
Energetska vrednost maslaca izuzetno je visoka, zahvaljujući tome što se pretežno sastoji od masti.
Porcija od 100 g maslaca sadrži 717 kalorija.
Samim tim, maslac je kaloričniji od svih drugih proizvoda u čijoj osnovi se nalazi mleko.
Koliko maslac ima proteina?
Proizvodnja maslaca podrazumeva “izolaciju” molekula masti od proteina i ugljenih hidrata, zbog čega je sadržaj proteina u maslacu veoma nizak.
U količini od 100 g maslaca nalazi se svega 0,85 g mlečnih proteina.
Mlečni proteini odlikuju se izvanrednim kvalitetom, kojim mogu još da se pohvale i proteini koje sadrži meso.
Koliko maslac ima ugljenih hidrata?
Zbog načina proizvodnje, ugljeni hidrati se u maslacu nalaze samo u tragovima.
Naime, količina od 100 g maslaca ima 0,06 g ugljenih hidrata.
Navedenu količinu u potpunosti čine mlečni šećeri.
Koliko maslac ima masti?
Udeo masti u maslacu veoma je visok, usled čega porcija od 100 g maslaca sadrži 81,11 g masti.
Poznato je da je maslac jedan od najraznovrsnijih izvora masti, jer se u njemu nalazi preko 400 različitih masnih kiselina.
Oko 50% odsto masti u maslacu čine zasićene masne kiseline, dok ostatak odlazi uglavnom na mononezasićene masti, osim kojih maslac sadrži još i holesterol.
Uticaj maslaca na zdravlje
Zbog visokog sadržaja zasićenih masti i holesterola, maslac je dugo vremena smatran nezdravim, što je medicinska nauka opovrgla u više navrata.
Na primer, jedna naučna studija pokazala je da ne postoji direktna veza između konzumiranja maslaca i pojave hroničnih bolesti.
Ono što se pouzdano zna jeste da maslac sadrži masne kiseline kratkog lanca, kao i konjugovanu linoleinsku kiselinu, koje dokazano imaju pozitiva uticaj na zdravlje.
Udeo ovih zdravih masti u maslacu, kao i omega-3 masnih kiselina, direktno zavisi od kvaliteta mleka i hrane koju su jele krave od kojih je dobijeno mleko za proizvodnju maslaca.
Nije tajna da najzdravije mleko potiče od krava koje se hrane prirodnom hranom, travom i senom, zbog čega se od takvog mleka dobijaju veoma kvalitetni mlečni proizvodi.
Maslacu napravljen od ovakvog mleka ima znatno više vitamina rastvorljivih u mastima, kao i antioksidanata, poput karotenoida.
Maslac je inače veoma bogat raznim vitaminima i mineralima, kao što su:
Samo jedna kašika maslaca zadovoljava oko 11% preporučene dnevne doze vitamina A, koji se za razliku od biljnih izvora, u maslacu nalazi u formi u kojoj može direktno da se apsorbuje.
Uticaj maslaca na kilažu
Ključ ispravne konzumacije maslaca leži u umerenosti, i zato ti savetujemo da ovu hranu jedeš obazrivo.
Kao i druge namirnice koje se pretežno sastoje od masnoće, i maslac ne spada u hranu koju treba puno da jedeš, ako se nalaziš na dijeti.
Međutim, čak i tada maslac je neuporedivo bolji izbor od hidrogenizovanih biljnih ulja i proizvoda koji se od njih dobijaju, poput margarina.
Osim toga, konjugovana linoleinska kiselina koja se nalazi u maslacu, u svetu nutricionizma poznata je kao suplement koji pomaže gubitak kilograma i “topljenje” masnih naslaga.
Tvoj OneFit
