Prilikom upotrebe izraza “so”, najčešće se misli na kuhinjsku so, odnosno natrijum-hlorid, koja je nezamenljiv začin u kulinarstvu.
Zanimljivo je da natrijum i hlor, osnovni elementi soli, predstavljaju i dva najzastupljenija elektrolita u ljudskom telu.
U davna vremena grčki trgovci robljem nudili su so u zamenu za robove, rimskim legionarima plata je isplaćivana solju, a pojedini nomadski narodi Etiopije i danas so koriste umesto novca.
Ukoliko želiš da saznaš kakav je uticaj soli na tvoje zdravlje i trenažni proces, onda pročitaj tekst o nutritivnom profilu soli.
Nutritivna vrednost soli na količinu od 100 g
Energetska vrednost | 0 kCal |
Proteini | 0 g |
Ugljeni hidrati | 0 g |
Šećeri | 0 g |
Vlakna | 0 g |
Masti | 0 g |
od kojih zasićene | 0 g |
Koliko kalorija ima so?
So je mineral koji se u vodi rastvara na jone natrijuma i hlora.
Važno je da znaš da so neće doneti nijednu dodatnu kaloriju u tvoje obroke, budući da je energetska vrednost soli jednaka nuli.
Ono što će so sasvim sigurno doneti svakom tvom jelu jeste ukus, zahvaljujući tome što najjednostavniji od svih receptora ovog čula u tvojim ustima lako prepoznaje natrijum-hlorid.
Koliko so ima proteina?
So ne sadrži proteine, jer se, kao što je već rečeno, sastoji gotovo isključivo od natrijuma i hlora.
Ipak, sastav soli donekle se razlikuje u zavisnosti od njenog porekla, i mnogima je poznato da postoje kuhinjska so, koja se dobija iz rudnika soli i morska, koja potiče iz morske vode.
Što se kuhinjske soli tiče, važno je da znaš da ona prolazi proces prečišćavanja i rafinisanja, zbog čega 97% tako dobijene soli čini čist natrijum-hlorid.
U kuhinjsku so uglavnom se dodaje jod, kao posledica uspešnih kampanja javnog zdravstva, pokrenutih usled nedostatka ovog minerala u ishrani savremenog čoveka.
S druge strane, u morskoj soli, pored natrijum-hlorida, često se u tragovima nalaze i razni drugi minerali, kao što su gvožđe, kalijum i cink.
Korisno je da znaš da je morska so najčešće krupnija od “obične” kuhinjske soli, pri čemu ova vrsta soli hrani daje jači ukus.
Koliko so ima ugljenih hidrata?
Uprkos tome što so ne sadrži ugljene hidrate, ovaj makros i so imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da zadržavaju vodu u telu.
Neumeren unos soli može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme i da dovede do pojave visokog krvnog pritiska, dok se kod ugljenih hidrata so zadržava na bezazleniji način.
Naime, u pitanju je glikogen koji se skladišti u mišićima, i koji sa sebe vezuje i određenu količinu vode.
Koliko so ima masti?
So ne sadrži masti, i to se podjednako odnosi na sve tipove soli.
Spominjući tipove soli, interesantno je navesti i da osim kuhinjske i morske soli, na svetu postoje i druge manje ili više poznate verzije ovog začina, kao što su:
- Himalajska so roze boje
- Keltska so (siva so)
- Crna so
- Crvena so
- Persijska so plave boje
- Dimljena so
- Cvet soli
Zahvaljujući naučnim istraživanjima, uticaj unosa soli i masti u ishrani odavno više nije nepoznanica za ljude.
Nauka sve više istražuje uticaj soli na zdravlje i, baš kao što je to slučaj sa mastima, zaključuje da je konzumiranje soli u umerenim količinama zdravo i neophodno tvom telu.
Koliko so ima vlakana?
Znamo da so ne sadrži ugljene hidrate, pa samim tim ne sadrži ni vlakna.
Iako je sastav soli sličan, bez obzira na njeno poreklo, ipak postoje određene vrste soli koje se u ishrani preporučuju kao zdravije od drugih.
Jedna od takvih je himalajska so roze boje, koja svoju boju duguje prisustvu raznih minerala kojih nema u “običnoj” soli, kao što je recimo gvožđe.
Prema nekim procenama, himalajska so koja se na tradicionalan način vadi iz jednog od najstarijih rudnika soli na svetu u Pakistanu, sadrži čak 84 različita minerala.
Doduše, ne postoje naučna istraživanja koja bi nedvosmisleno potvrdila prednosti unosa himalajske soli za ljudsko zdravlje u odnosu na ostale tipove soli.
Uticaj soli na zdravlje
Unos soli od presudne je važnosti za tvoje zdravlje i celokupno funkcionisanje organizma.
Bez soli, mišići u tvom telu ne mogu pravilno da rade, jer su pozitivno naelektrisani joni natrijuma zaduženi za održavanje pritiska na ćelijskim membranama.
Na ovaj način, unutar tela stvaraju se nervni impulsi koji omogućavaju fenomen poznat kao kontrakcija mišića.
Osim toga, uloga soli ključna je za održavanje nivoa vode u organizmu, samim tim i za količinu krvi koja teče kroz tvoje telo.
Ovde se krije glavni razlog zbog kojeg se so, kao “dežurni krivac” za zadržavanje vode u telu, dovodi u vezu sa povišenim krvnim pritiskom.
Budući da je normalan rad bubrega preduslov održavanja optimalnog nivoa vode u telu, preteran unos soli može da ima poguban uticaj na osobe koje imaju slabe bubrege.
Naime, so bubrezima pomaže da “procene” koliko vode iz tela treba izbaciti urinarnim putem, a koliko vode je potrebno zadržati u organizmu.
Dakle, važno je da znaš da neumeren unos soli može da izazove poteškoće kod ljudi koji se bore sa visokim krvnim pritiskom ili nemaju dovoljno zdrave bubrege.
Prema mišljenju nekih stručnjaka, odraslim osobama ne preporučuje se da unose više od 6 g soli dnevno, što je otprilike jedna kafena kašičica na dan.
Nauka ove preporuke dovodi u pitanje, budući da se pokazalo da smanjen unos soli kod zdravih osoba ne umanjuje rizik od pojave visokog krvnog pritiska
Slično tome, pojedine studije ukazuju na to da smanjen unos soli može da ima štetan efekat na zdravlje srca.
Napokon, osobe koje se puno znoje, poput sportista, ali i svih onih koji naporno vežbaju, treba da vode računa o tome da njihov dnevni unos soli bude usklađen sa tim fizičkim aktivnostima.
Uticaj soli na kilažu
Ukoliko imaš dobro zdravlje i aktivno treniraš, onda možeš bez straha da dodaješ so u svoje obroke.
Nemoj da se začudiš ako primetiš da se tvoja potreba za unosom soli povećava nakon treninga, jer tvoje telo tokom vežbanja u procesu znojenja gubi važne elektrolite.
Na kraju, imaj na umu da je za uspešan trenažni proces neophodno da obezbediš da tvoji mišići imaju dovoljno snage, te da je njihovu kontrakciju potrebno da unosiš so.
Tvoj OneFit