Ratluk ili rahat-lokum je slatkiš sa veoma dugom istorijom, čiji se početak vezuje za 18. vek i grad Istanbul.
Premda se njegovo originalno tursko ime odavno odomaćilo na Balkanu, korisno je znati da “rahat-lokum” u stvari znači zadovoljstvo za grlo.
To i nije čudno, budući da se ova poslastica od skroba i šećera praktično topi u ustima, zbog čega je podjednako popularna u arapskom svetu, na Balkanu i u ostatku Evrope.
U ovom članku saznaćeš da li je ratluk zdrav onoliko koliko je sladak i kako utiče na tvoju kilažu.
Nutritivna vrednost ratluka na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 324 kCal |
| Proteini | 0 g |
| Ugljeni hidrati | 81 g |
| Šećeri | 77 g |
| Vlakna | 0 g |
| Masti | 0 g |
| od kojih zasićene | 0 g |
Koliko kalorija ima ratluk?
Kako u ratluku podjednako uživaju Turci, Arapi, Grci i narodi sa Balkana, razumljivo je zašto se za pripremu ovog slatkiša koriste razni recepti, inovacije i dodaci.
Naime, u ratluk se najčešće dodaju sok od ružinog cveta ili limuna, orah, badem i lešnik.
Ipak, osnovni recept za ratluk obuhvata kukuruzni, pšenični ili pirinčani skrob, šećer i vodu.
Ratluk je kalorična namirnica koja sadrži 324 kalorije na 100 g gramaže.
Zanimljivo je da znaš da se energetska vrednost ratluka povećava kada se u njega ubace orašasti plodovi bogati mastima ili čokolada.
Koliko ratluk ima ugljenih hidrata?
Gotovo celokupan sadržaj ratluka čine ugljeni hidrati, koji potiču iz skroba i dodatog šećera.
U 100 g ratluka ima 81 g ugljenih hidrata, od čega neverovatnih 77 g čine šećeri.
Naravno, u pitanju su prosti ugljeni hidrati, čiji prekomeran unos može naglo da poveća nivo glukoze u tvojoj krvi.
Uticaj ratluka na zdravlje
Ratluk predstavlja kombinaciju sirupa napravljenog od šećera i vode kojoj se dodaje gustin, odnosno skrob.
Prosti šećer koji se koristi u proizvodnji ratluka poznat je kao izuzetno nezdrava namirnica, koja negativno utiče na veliki broj funkcija tvog organizma.
Obimno naučno istraživanje sprovedeno u SAD-u na uzorku od 30.000 ljudi, pokazalo je da preteran unos šećera povećava šanse za umiranjem od srčanih bolesti za čak 38%.
Razlog se krije u činjenici da šećer utiče na pojavu niza dijagnoza i zdravstvenih problema, kao što su gojaznost, povećani trigliceridi, upalni procesi, visok šećer u krvi i povišen krvni pritisak.
Takođe, neumerena konzumacija šećera dovodi do pojave dijabetesa tipa 2 ili njegovog predstanja, poznatog kao insulinska rezistencija.
Suštinski problem sa insulinskom rezistencijom ogleda se u tome da ćelije tvog organizma postaju otporne na insulin, izuzetno važan hormon koji kontroliše brojne procese u telu.
Jedna od osnovnih uloga insulina je “slanje poruke” tvojim ćelijama da preuzmu šećer iz krvi, posebno nakon svakog obroka koji sadrži ugljene hidrate.
Kada ćelije prestanu da odgovaraju na ove “poruke”, tada nivoi insulina, a zatim i šećera u krvi, postaju hronično visoki, što je uzrok pojave raznih bolesti, uključujući dijabetes.
Podaci ukazuju na to da čak 30% pripadnika populacije u Sjedinjenim Američkim Državama pati od insulinske rezistencije.
Uticaj ratluka na kilažu
Iako je ratluk veoma sladak i ukusan, ovaj slatkiš nije dobar za tvoje zdravlje i kilažu.
Izuzetno, ratluk možeš veoma retko da pojedeš nakon treninga, jer je tvojim mišićima neophodno da dopune zalihe glikogena.
Ipak, preporučujemo ti da unos ratluka zameniš konzumiranjem drugih, daleko zdravijih namirnica.
Tvoj OneFit
