Iako živimo u svetu lako dostupnih informacija, nemali broj ljudi nije upoznat sa time šta je u stvari kefir.
Kefir je namirnica koja nije mleko, a nije ni jogurt, već se nalazi negde “na granici” između ova dva popularna mlečna proizvoda.
Naime, kefir ima ukus sličan jogurtu i konzistenciju nalik na mleko, i to je gusti napitak stvoren fermentacijom mleka sa zrncima kefira, mlečno-kiselim bakterijama, kvascem i polisaharidima.
Više informacija o moćnom kefiru, i njegovom uticaju na zdravlje tvojih creva, saznaćeš u nastavku ovog teksta.
Nutritivna vrednost kefira na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 55 kCal |
| Proteini | 3,03 g |
| Ugljeni hidrati | 4,88 g |
| Šećeri | 4,24 g |
| Vlakna | 0 g |
| Masti | 2,9 g |
| od kojih zasićene | 1,669 g |
Koliko kalorija ima kefir?
Kefir spada u niskokalorične namirnice.
Budući da ima malo kalorija i masti, kefir se odlično uklapa u većinu režima ishrane.
Postoji nekoliko vrsta kefira i svaka od njih ima različitu nutritivnu vrednost.
U 100 g kefira od punomasnog mleka ima od 55 do 63 kalorija, dok porcija od 100 g kefira sa niskim sadržajem masti sadrži 41 kaloriju.
Koliko kefir ima proteina?
Kefir je dobar izvor proteina, i u 100 g ove namirnice ima 3,03 g proteina.
To znači, da ispijanjem jedne šolje ovog napitka koji podseća na jogurt dobijaš 8 do 11 g proteina, u zavisnosti od vrste kefira.
Dobra vest je i ta da kefir sadrži sve esencijalne amino-kiseline koje tvoje telo ne može samo da proizvede.
Koliko kefir ima ugljenih hidrata?
Iako je kefir proizvod životinjskog porekla, on sadrži određenu količinu ugljenih hidrata.
Porcija od 100 g kefira ima 4,88 g ugljenih hidrata.
Za navedenu količinu odgovorni su šećeri koji prirodno postoje u mlečnoj bazi kefira.
Zanimljivo je da fermentacija, koja mleko pretvara u kefir, bukvalno „jede“ pojedine od ovih šećera.
Koliko kefir ima masti?
Prilikom pretvaranja mleka u kefir, fermentacija ne menja sadržaj masti ove namirnice.
Kada je napravljen od punomasnog mleka, 100 g kefira sadrži 2,9 g masti.
Ako je kefir napravljen od mleka sa niskim sadržajem masnoće, onda 100 g ove hrane ima 0,9 g masti.
Što se tiče sastava masnoće, poznato je da čak 62% masti u punomasnom mleku otpada na zasićene masne kiseline.
Uprkos negativnoj reputaciji zasićenih masti, mnogi stručnjaci veruju da njihov unos putem mlečnih proizvoda zapravo može da podstakne bolji rad srca.
Koliko kefir ima vlakana?
Kada su u pitanju vlakna, znaj da kefir nije namirnica koja može da ti pruži ove značajne nutrijente.
Generalno gledano, mlečni proizvodi su siromašni vlaknima.
Zbog toga ti preporučujemo da u svoju porciju kefira dodaš integralne žitarice ili neko bobičasto voće.
Uticaj kefira na zdravlje
Kefir je pun „dobrih“ bakterija i kvasaca koji nastaju tokom procesa fermentacije, za koje je naučno dokazano da imaju pozitivan uticaj na tvoje zdravlje.
Malo je poznato da kefir sadrži čak tri puta veću količinu probiotika od jogurta.
Kefir sadrži određene zdrave bakterijske kulture koje nisu dostupne u jogurtu, kao što su:
- Lactobacillus Caucasus
- Leuconostoc
- Acetobacter species
- Streptococcus species
- Saccharomices kefir
- Torula kefir
Ovi korisni mikroorganizmi mogu ti pomoći da ojačaš svoj digestivni trakt i sprečiš razmnožavanje štetnih bakterija u crevima.
Vitamin B12 i vitamin K proizvode se u crevima, a probiotici u kefiru mogu potencijalno da ti pomognu u proizvodnji ovih vitamina.
Iako se kefir pravi od mleka, proces fermentacije kojim se dobija čini ga mlečnim proizvodom gotovo da ne sadrži laktozu.
Kefir takođe obiluje širokim spektrom bioaktivnih jedinjenja, uključujući organske kiseline i peptide, koji pozitivno utiču na zdravlje.
Imajući u vidu činjenicu da je kefir mlečni proizvod, ne čudi podatak da kao takav u većoj meri sadrži kalcijum.
U čaši ovog napitka sličnog jogurtu nalaze se i umerene količine vitamina A, riboflavina, tiamina, folata i drugih vitamina koji sačinjavaju kompleks B vitamina.
Kefir takođe sadrži kefiran, prirodni šećer koji proizvodi bakterija Lactobacillus kefiranofaciens.
Napokon, poznato je da kefiran ima antimikrobna, antikancerogena, antioksidativna i antiinflamatorna svojstva.
Uticaj kefira na kilažu
Kefir ima malo kalorija i predstavlja savršenu užinu između obroka, dok dobre bakterije u njemu podržavaju zdravlje tvoje crevne flore.
Važno je da znap da tvoja crevna flora ima direktan uticaj na tvoju telesnu težinu, kao i da mikrobne promene u crevima mogu doprineti povećanju telesne težine i gojaznosti.
Neuravnotežen broj i stanje mikroba u tvojim crevima može negativno da utiče na nivo hormona gladi grelina, što uzročno-posledično može da dovede do skladištenja viška masti u telu.
Lactobacillus acidophilus, kao jedna od najrasprostranjenijih bakterijskih kultura u kefiru i drugoj fermentisanoj mlečnoj hrani, značajno povećava tvoj osećaj sitosti.
Na kraju, možemo da zaključimo da je kefir zdrava namirnica koju umereno možeš da unosiš u svojoj ishrani.
Tvoj OneFit
