Šunka: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu

Da li znaš da je šunka jedan od najčešće konzumiranih svinjskih proizvoda na svetu?

Šunka se vekovima rado koristi u celoj Evropi i Aziji, osim na onim prostorima gde je to zabranjeno usled religijskih razloga.

Prema pojedinim tvrdnjama, Kinezi su prvi narod koji je počeo da proizvodi sušenu šunku, dok drugi izvori tvrde da sušenje svinjskog buta u Kini datira još iz 4900. pre naše ere.

Nutritivna vrednost šunke na količinu od 100 g

Koliko kalorija ima šunka?

Porcija od 100 g šunke sa 5% masti obezbeđuje ti 145 kalorija.

Čak 64% kalorija iz šunke potiče od proteina, 33% od masti i samo 3% od ugljenih hidrata.

Naravno, broj kalorija u navedenoj porciji šunke može da varira u zavisnosti od toga o kojoj vrsti, odnosno brendu šunke se radi.

Tako, na primer, dimljena šunka može da ima i preko 400 kalorija na 100 g, dok srednje masna šunka ima nešto preko 300 kalorija za istu porciju.

Koliko šunka ima proteina?

Šunka je jaka proteinska hrana, budući da se dobija preradom svinjskog mesa.

Kao što možeš da vidiš u tabeli, porcija od 100 g šunke sadrži čak 21 g proteina.

Dobra vest je da šunka može da ti pruži svih 9 esencijalnih amino-kiselina, što je ubraja u namirnice sa kompletnim proteinima.

Koliko šunka ima ugljenih hidrata?

Šunka uglavnom nema puno ugljenih hidrata.

Porcija od 100 g šunke sadrži svega 1,5 g ugljenih hidrata.

Ovi ugljeni hidrati su prevashodno šećeri, tačnije dekstroza koja se koristi kao konzervans.

Neke vrste šunki mogu da sadrže još više šećera, a kao rezultat toga i više ugljenih hidrata.

Koliko šunka ima masti?

Porcija od 100 g šunke ukupno ima 5,1 g masti.

Od toga 1,8 g čine zasićene masti, dok se ostatak od 2,6 g odnosi na mononezasićene masti.

Preostala količina od 0,7 g odnosi se na polinezasićene masti.

Naravno, na tržištu postoje i druge vrste šunki koje mogu da sadrže veći procenat masnoće.

Međutim, šunka sadrži i holesterol u količini od 53 mg na 100 g namirnice, što ne treba da te čudi, jer je u pitanju životinjski proizvod.

Uticaj šunke na zdravlje

Šunka i druge mesne prerađevine oduvek su bile pod velikim znakom pitanja zbog svog uticaja na ljudsko zdravlje.

Savremene metode uzgoja svinja uključuju postupke dezinfekcije i upotrebu antibiotika koji, s jedne strane, mogu pomoći da se spreči rizik od pojave bolesti koje se prenose hranom.

Međutim, loša vest je da ovi lekovi mogu da dođu i u tvoj organizam kada konzumiraš bilo koji proizvod dobijen od svinjskog mesa, što može loše da utiče na zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija šunku klasifikuje kao I klasu kancerogena, što važi i za druge mesne prerađevine u čijoj proizvodnji se koristi so, dimljenje, fermentacija ili aditivi za poboljšanje ukusa.

Iako su tradicionalne tehnike pravljenja šunke uključivale isključivo so i dimljenje, u industrijskoj proizvodnji šunke dodaju se konzervansi, nitriti, pojačivači boja i ukusa, veziva i šećeri.

Takođe, šunka sadrži puno natrijuma, što nikako ne pogoduje onima koji imaju problem sa visokim krvnim pritiskom, bolestima srca i krvnih sudova.

Sa druge strane, šunka je bogata selenom, a sadrži i pristojne količine fosfora, cinka i kalijuma.

Korisno je da znaš da su mesne prerađevine dobar dijetalni izvor karnozina, holina i koenzima Q10, jedinjenja koja pomažu u proizvodnji energije.

Uticaj šunke na kilažu

Konzumiranje niskokalorične hrane može da ti pomogne da izgubiš suvišne kilograme, jer ćeš duže da se osećaš sito.

Budući da šunka sa niskim procentom masnoće sadrži malo kalorija, ona je dobar izvor proteina i može ti pomoći da smršaš.

Ipak, bolju opciju za mršavljenje predstavlja niskokalorična hrana bogata vodom, poput voća i povrća.

Budući da šunka i drugi svinjski proizvodi imaju mnogo amino-kiselina, često se smatraju visokokvalitetnim izvorima proteina.

Redovno konzumiranje ovih proteina može igrati značajnu ulogu u održavanju mišićne mase i snage.

Pored toga, šunka je dobar izvor molekula karnozina, koji može da poboljša performanse vežbanja.

Tvoj OneFit