Belo vino je alkoholno piće koje se dobija fermentacijom soka od grožđa.
Najvidljivija razlika između belog i crvenog vina je u boji, što je posledica načina na koji se prerađuje grožđe, pri čemu se za proizvodnju belog vina ne koristi kožica od grožđa.
Belo vino uglavnom se služi hladno, na temperaturama od 7 do 14 stepeni Celzijusa, i generalno važi pravilo da što je belo vino svetlije, to može da se služi hladnije.
Najbolji i najbrži način da dovoljno dobro ohladiš flašu belog vina jeste da je staviš u posudu sa vodom i ledom.
Pre nego što konačno otvoriš i počneš da degustiraš belo vino, savetujemo ti da saznaš više o nutritivnom profilu belog vina, i njegovom uticaju na tvoje zdravlje i liniju.
Nutritivna vrednost belog vina na količinu od 100 ml
| Energetska vrednost | 82 kCal |
| Proteini | 0,07 g |
| Ugljeni hidrati | 2,6 g |
| Šećeri | (nemamo informaciju) |
| Vlakna | 0 g |
| Masti | 0 g |
| od kojih zasićene | 0 g |
Koliko kalorija ima belo vino?
Belo vino sadrži nešto manje kalorija nego crno vino, u proseku 82 kalorije na količinu od 100 ml.
Unos jedne čaše belog vina doneće ti oko 120 kalorija.
Korisno je da znaš da energetska vrednost belog vina potiče od alkohola i da svaki gram alkohola sa sobom nosi čak 7 kalorija.
U pitanju su kalorije koje tvoj organizam ne može da iskoristi, zbog čega su poznate i kao takozvane “prazne” kalorije.
Koliko belo vino ima proteina?
Sadržaj proteina u belom vinu veoma je nizak.
Belo vino sadrži samo 0,07 g proteina na količinu od 100 ml.
Generalno gledano, alkoholna pića spadaju u namirnice bez proteina ili sa niskim sadržajem ovog makrosa.
Koliko belo vino ima ugljenih hidrata?
U proseku, u 100 ml belog vina ima 2,6 g ugljenih hidrata.
Dobro je da znaš da količina šećera u belom vinu zavisi od sorte vina i vrste grožđa koje se koristi u procesu proizvodnje.
Ipak, poznato je da je šećer češći “gost” u slađim belim vinima nego u suvim, zbog čega slatka bela vina imaju više kalorija.
Uticaj belog vina na zdravlje
Najubedljiviji razlog zbog kojeg se unos crnog vina dovodi u vezu sa dugovečnošću krije se u kožici zrna grožđa, koje sadrži resveratrol.
Resveratrol je jedinjenje iz grupe polifenola, čiji su pozitivan uticaj na zdravlje srca dokazale mnogobrojne naučne studije.
U proizvodnji belog vina ne koristi se kožica zrna grožđa, zbog čega belo vino sadrži čak šest puta manje resveratrola od crnog vina.
Iako belo vino nije bogato vitaminima i mineralima, ovo piće u tragovima sadrži uglavnom vitamin B6 i magnezijum.
Interesantno je da unos alkohola pomaže ublažavanje posledica stresa, a pojedine studije dovode ga u vezu sa smanjenim rizikom od razvoja demencije.
Međutim, preteran unos alkohola dugoročno loše utiče na stres, budući da se mozak vremenom adaptira i razvija prag tolerancije, što može ozbiljno da naruši psihofizičko zdravlje.
Iz ovog razloga, ne preporučujemo ti da belo vino unosiš često i u velikim količinama.
Uticaj belog vina na kilažu
Alkohol sadrži gotovo dva puta više kalorija od proteina i ugljenih hidrata, i zato nije nikakvo čudo što neumerena konzumacija alkoholnih pića dovodi do pojave gojaznosti.
Imajući to u vidu, izbegavaj alkohol dok si na dijeti, kao i pre ili posle treninga, jer unos dve do tri čaše belog vina lako može da “poništi” efekte polučasovnog kvalitetnog vežbanja.
Iako je pitanje odabira vrste i boje vina stvar ukusa, imaj na umu da je za tvoje zdravlje umeren unos crnog vina bolji izbor od konzumiranja bele varijante ovog popularnog pića.
Tvoj OneFit
