Tunjevina: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu

Ako se redovno baviš fizičkim aktivnostima, onda je neophodno da putem hrane unosiš dovoljnu količinu proteina.

Verovatno znaš da tuna spada u plavu morsku ribu.

Međutim, da li znaš da je tuna takođe poznata i kao namirnica bogata proteinima?

U ovom članku predstavićemo nutritivnu “ličnu kartu” ove namirnice, kao i uticaj tunjevine na zdravlje i kilažu.

Nutritivna vrednost tunjevine na količinu od 100g

Koliko kalorija ima tunjevina?

Plave ribe su ukusnije od ostalih vrsta riba, zbog čega se, u kulinarskom smislu, visoko kotiraju na rang listi podvodnog sveta.

Ono što plavu ribu, uključujući tunjevinu, čini dodatno primamljivom je njena umerena kaloričnost.

Tunjevina je niskokalorična namirnica, budući da porcija od 100 g ove ribe ima skromnu energetsku vrednost od 144 kalorije.

Upravo zbog toga, tunjevina se može jesti u bilo kojem obroku tokom dana.

Koliko tunjevina ima proteina?

Proteinska hrana kao što je tunjevina obiluje ne samo količinom proteina, već i njihovim sastavom.

U 100 g tunjevine nalazi se čak 23,33 g proteina.

Proteini iz tunjevine sadrže sve esencijalne amino kiseline.

Ove amino kiseline nose naziv “esencijalne” zato što se moraju uzimati iz hrane, budući da naš organizam nije u stanju samostalno da ih proizvede.

Koliko tunjevina ima ugljenih hidrata?

Tunjevina u svom sastavu nema ugljene hidrate, pa samim tim ni šećere.

To je čini povoljnom namirnicom u ishrani ljudi sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Koliko tunjevina ima masti?

Tunjevina ima skroman ukupan sadržaj masti, svega 4,9 g na količinu od 100 g namirnice.

Međutim, u prisutnim mastima u tunjevini veliki udeo imaju omega-3 masne kiseline.

Ove masti imaju izvanredan uticaj na tvoje zdravlje, ali je trik u tome da se u značajnim količinama teško mogu pronaći u hrani koju jedeš.

Upravo ta činjenica konzumiranje plave ribe, tj. tunjevine čini jako važnom.

Koliko tunjevina ima vlakana?

Poznato je da životinjska hrana ne sadrži vlakna, što važi i za tunjevinu.

Ipak, tunjevina bi mogla biti korisna namirnica za tvoju probavu, budući da pojedina istraživanja pokazuju da masne ribe pogodno utiču na crevnu floru.

Uticaj tunjevine na zdravlje

Kontaminacija živom je jedini razlog zbog kojeg tunjevinu ne bi trebalo da jedeš svakog dana, već povremeno, i u umerenim količinama.

Tuna, koja je krupna riba, hrani se sitnijim stanovnicima mora, čime unosi puno žive koja dospeva u okeane usled raznih industrijskih procesa.

Nažalost, prekomeran unos žive u organizam dovodi do smrti moždanih ćelija, ali i povećanog rizika od srčanog udara, o čemu govori ova naučna studija.

Većina vrsta tunjevine sadrži veće količine žive od dozvoljenih vrednosti, a posebno treba da izbegavaš vrste kao što su albakor, žutorepa i krupnooka tuna.

Sa druge strane, prisustvo omega-3 masnih kiselina, važnih za zdravlje srca i mozga, je ono što preporučuje tunjevinu u svetu ishrane.

Uz to, 100 g sirove tune sadrži 227 međunarodnih jedinica vitamina D, koji ima fantastičan uticaj na podizanje imuniteta.

Mangan, cink, vitamin C i selen, koji se nalaze u tuni takođe održavaju normalno funkcionisanje imunog sistema.

Selen u tunjevini je posebno važan, jer ovaj snažan antioksidans za sebe vezuje određenu količinu žive iz tunjevine, smanjujući tako ukupan sadržaj tog metala koji se unosi u organizam.

Kompleks B vitamina koje tunjevina sadrži, pre svega B3, B12, B6, pomaže zdravlje kostiju i kože.

Uticaj tunjevine na kilažu

Tunjevina ti može pomoći da smršaš, jer je u pitanju niskokalorična namirnica.

Osim toga, proteini u tunjevini, koji doprinose izgradnji tvojih mišića, povećavaju termički efekat hrane.

Termički efekat hrane predstavlja broj kalorija koje tvoje telo troši da bi svarilo hranu.

Kako tvoje telo proteine iz tunjevine teže vari od ugljenih hidrata ili masti, ono u tom procesu potroši više kalorija.

Upravo iz tog razloga, u bodibildingu su sve popularnije dijete koje se zasnivaju na unosu tunjevine.

Uprkos tome što protein dominira u njenom sastavu, tunjevina ne bi trebalo da bude jedini izvor proteina u tvojoj dijeti.

Ukoliko želiš da povećaš mišićnu masu, onda je potrebno da deo tvoje svakodnevne rutine budu redovni treninzi, kao i unos dovoljnih količina ugljenih hidrata i masti.

Tvoj OneFit