Šargarepa: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu

Najbolji način da zavoliš neku namirnicu je da je jedeš na različite načine.

Dobar primer za ovu tvrdnju je šargarepa, poznata kao hrskava i sočna hrana.

To su neki od razloga zbog kojih šargarepa predstavlja super alternativu za nezdrave grickalice.

Šargarepa ti donosi osveženje, sa kojim u paketu dobijaš i puno važnih mikronutrijenata.

Nutritivna vrednost šargarepe na količinu od 100g

Koliko kalorija ima šargarepa?

Šargarepa je niskokalorično povrće, i zato je možeš pronaću u gotovo svakoj zdravoj dijeti.

U porciji od 100 g šargarepe ima 41 kalorija.

Ove kalorije potiču od ugljenih hidrata u šargarepi, koji dominiraju njenim sastavom.

Koliko šargarepa ima proteina?

Šargarepe gotovo da i nemaju proteina, i sadrže manje od 1 g ovog makronutrijenta na 100 g namirnice.

Koliko šargarepa ima ugljenih hidrata?

U svakoj šargarepi ima oko 10% ugljenih hidrata, tačnije 9,58 g u količini od 100 g šargarepe.

Zdravi ugljeni hidrati u šargarepi su raznoliki, i uključuju skrob, ali i proste šećere.

Budući da je sadržaj šećera relativno skroman, šargarepe pripadaju grupi namirnica sa niskim glikemijskim indeksom.

Ovaj indeks je nešto viši kod kuvanih nego kod sirovih šargarepa.

Koliko šargarepa ima masti?

Za šargarepe se može reći da gotovo i ne sadrže masti, jer je udeo ovog nutrijenta u njima veoma nizak.

Naime, u 100 g šargarepe ima svega 0,24 g masti.

Koliko šargarepa ima vlakana?

Šargarepa sadrži puno vode (oko 88%), ali i dosta vlakana.

Tačnije, u porciji od 100 g sveže šargarepe na dijetna vlakna odlazi 2,8 g težine.

U pitanju su, kako rastvorljiva, tako i nerastvorljiva vlakna.

Rastvorljiva vlakna, poput pektina, utiču na sporije varenje glukoze i skroba, pa tako regulišu nivo šećera.

Nerastvorljiva vlakna, kao na primer celuloza, pomažu probavu.

Vlakna su nezamenljiva hrana za dobre bakterije u tvom stomaku, i stoga je dodatno važno da konzumiraš hranu poput šargarepa.

Uticaj šargarepe na zdravlje

Već i sama boja šargarepe asocira na zdravlje, jer potiče od alfa i beta karotena, bioaktivnih jedinjenja koja spadaju u antioksidanse.

Beta karoten se apsorbuje u crevima i tokom varenja pretvara u vitamin A, koji je zadužen za zdravlje očiju, rast i razvoj, kao i za imunu funkciju organizma.

Radi bolje apsorpcije beta karotena, šargarepe treba jesti u kombinaciji sa malo masti.

Drugi antioksidans u šargarepama, poznat kao lutein, pomaže očuvanje vida.

Naučne studije koje su istraživale uticaj šargarepa na zdravlje uglavnom su se bavile karotenoidima, poput beta karotena.

Po svoj prilici, ova jedinjenja imaju izuzetno povoljan uticaj na prevenciju nekoliko tipova karcinoma i nizak holesterol u krvi, čime se smanjuje rizik od bolesti srca.

Takođe, šargarepa u solidnim količinama sadrži, između ostalih, i sledeće vitamine i minerale:

• Biotin
• Vitamin K1
• Kalijum

Biotin je izuzetno važan za metabolizam, vitamin K1 za zdravlje kostiju, dok kalijum pomaže snižavanje krvnog pritiska.

Uticaj šargarepe na kilažu

Šargarepe su niskokalorično povrće, što ih čini veoma dobrim izborom ukoliko želiš da smršaš.

Štaviše, zbog visokog sadržaja vlakana, šargarepe doprinose osećaju sitosti, o čemu govori i ovo naučno istraživanje.

To znači da ćeš, grickajući šargarepe, vrlo verovatno smanjiti unos kalorija u narednom obroku.

Njihova hranljiva vrednost, kao i prisustvo raznih bioaktivnih jedinjenja, upućuju na to da šargarepe treba da budu sastavni deo tvoje zdrave ishrane.

Tvoj OneFit