Iako razni narodi, počev od Grka i Turaka do Jermena, tvrde da je baklava njihov izum, istorijski izvori ukazuju na to da najveće zasluge za nastanak baklave imaju stari Asirci iz Mesopotamije.
Početak bogate istorije razvoja baklave vezuje se za 8. vek pre nove ere, kada su se prve baklave spremale u pećima na drva.
Kasnije su Arapi baklavama počeli da dodaju ružinu vodu i kardamom, dok su Jermeni recimo preferirali dodavanje karanfilića i cimeta.
Danas se baklava smatra svetski poznatom poslasticom, a na naše prostore smatra se da su je doneli Turci.
Nutritivna vrednost baklave na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 464 kCal |
| Proteini | 4 g |
| Ugljeni hidrati | 55,6 g |
| Šećeri | 28 g |
| Vlakna | 1 g |
| Masti | 25 g |
| od kojih zasićene | 9,5 g |
Koliko kalorija ima baklava?
Baklava se ubraja u izuzetno kalorične poslastice.
Porcija od 100 g baklave sadrži čak 464 kalorija, pri čemu jedan komad baklave može da ima i preko 600 kalorija.
Veliku kaloričnost baklava duguje visokom sadržaju masti i ugljenih hidrata, što je razumljivo kada se zna da u sastav ove namirnice ulaze šećeri, ulja i maslac.
Koliko baklava ima proteina?
Zahvaljujući orašastim plodovima koje sadrži, u baklava se nalazi određena količina proteina.
Precizno govoreći, u 100 g baklave ima oko 4 g proteina.
Interesantno je napomenuti da se baklava pravi sa filom od različitih vrsta orašastih plodova, a ne samo od oraha, kako se česti misli.
Koliko baklava ima ugljenih hidrata?
Kao i ostali slatkiši, baklava je hrana bogata ugljenim hidratima.
Naime, u 100 g baklave nalazi se čak 55,6 g ugljenih hidrata.
Ovo ne treba da te iznenadi, jer se baklava priprema od kora u čiji sastav ulaze pšenično brašno, dodati beli šećer, a neretko i med.
Imajući sve to u vidu, nije neobičan podatak da 100 g baklave sadrži 28 g šećera.
Koliko baklava ima masti?
Baklava spada u namirnice bogate mastima.
Porcija od 100 g baklave sadrži 25 g masti, od čega 9,5 g čine zasićene masti.
Navedene cifre nisu iznenađenje, budući da je poznato da se baklava priprema sa dodatkom ulja i putera.
Koliko baklava ima vlakana?
Baklava nije bogata vlaknima i sadrži svega 1 g vlakana na količinu od 100 g.
Sadržaj vlakana u baklavi uglavnom potiče iz kora i orašastih plodova koji se koriste za pripremu fila.
Najbolji način da svom telu obezbediš povećan unos vlakana je da redovno jedeš voće i povrće.
Uticaj baklave na zdravlje
U našim krajevima baklava se obično pravi sa filom od iseckanih oraha, iako se za pripremu fila mogu koristiti i drugi orašasti plodovi.
Zahvaljujući tome, postoje baklave u kojima se nalaze namirnice kao što su pistaći, pinjoli i bademi, pored kojih se u procesu pripreme dodaju još i sirup ili med.
To znači da baklava, osim ulja i šećera, sadrži i dokazano zdrave sastojke poput orašastih plodova.
Orašasti plodovi iz baklava obiluju širokim spektrom važnih makro i mikronutrijenata, u koje spadaju nezasićene masti, magnezijum i cink.
Magnezijum pomaže regulaciju krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, i ima značajnu ulogu u održavanju funkcija nerava, mišića i srca.
Pojedini orašasti plodovi spadaju u namirnice bogate cinkom, i podstiču podizanje imuniteta i dobro reproduktivno zdravlje.
Sa druge strane, negativan uticaj neumerenog unosa baklave na tvoje zdravlje posledica je dodatog veštačkog šećera i velike količine ulja od kojih se baklave prave.
Navedeni sastojci povećavaju kalorijsku vrednost baklave i narušavaju nutritivni profil ove poslastice.
Uticaj baklave na kilažu
Kao što možeš da pretpostaviš, baklava se ne preporučuje onima koji žele da izgube višak kilograma.
Baklava sadrži dosta kalorija, masti i šećera, što može negativno da utiče na povećanje tvojih masnih naslaga.
Ovo ne znači da u potpunosti treba da se odrekneš uživanja u bogatom ukusu baklave, dokle god je unosiš u malim količinama.
Ipak, vodi računa da ne preteraš sa unosom baklave, jer će u suprotnom višak energije iz ugljenih hidrata u tvom telu da se pretvori u uskladištene masti.
Tvoj OneFit
